Izlazak iz zone komfora
Kada mi je žena pre 6 meseci ušla u sobu i rekla:
-„Izađi već jednom iz tvoje zone komfora, našla sam ti kurs koji će ti se svideti.“, nisam ni slutio koliko će biti u pravu.
Doduše, ona je uvek u pravu, ali to sad nije tema za ovaj blog.
-„Ali, ženo…“, nisam ni započeo rečenicu, a već je usledio odgovor koji je značio da je daljnji razgovor na zadatu temu gotov:
-„ Kurs za digitalni marketing ti počinje za par meseci, tamam kad se vratimo iz Grčke!“
Poziv koje je promenio sve
Naravno, ja sam preko leta i zaboravio na kurs, a iskreno sam se nadao da je i žena. No, čak i da mi jesmo zaboravili , tu su bili ljudi iz Eduke plus da nas podsete. Naime, taman smo krenuli iz Grčke sa pregršt lepih uspomena kad je ženi zazvonio telefon:
-„Jao, evo zovu nas iz Eduke plus, šta da im kažem za kurs?“
Moja prva misao u glavi je bila da kažem ženi da se uopšte ne javlja na taj broj telefona, ali naravno da to nisam i glasno izgovorio:
-„ Srećo, napiši im da smo trenutno u Grčkoj i da ćemo im se kasnije javiti kad uđemo u Srbiju.“
Tako je i bilo, žena je uzvratila telefonski poziv i ja sam postao polaznik kursa za digitalni marketing kod Anđelije.
Prvi čas
Došao je i taj famozni prvi čas. U meni je bila prisutna mala nervoza. Šta ako mi se ne svidi? Šta ako je to još jedan od onih tzv. kurseva gde ti pričaju samo suvoparnu teoriju, i na kraju kursa niti znaš teoriju a još manje ono što je i poenta samog kursa – da u praksi iskoristiš znanje koje si dobio.
Već u uvodnih desetak minuta kursa, dok sam slušao Anđeliju kako nas upoznaje sa Canvom, prva misao koja mi je prošla kroz glavu je bila: „Hm, pa ovo mi moglo biti zanimljivo putovanje..“ I taman kad sam pomislio da ćemo samo slušati predavanja od nedelje do nedelje, i na kraju izaći na ispit, položiti i to je to, usledio je hladan tuš: -„I za kraj večerašnjeg prvog časa, za domaći zadatak imate da uradite…“, nabrajala je Anđelija zadatke jedan sa drugim, i sa svakim novim zadatkom, ja sam tonuo sve više i više u stolicu. Otkud sad zadaci, zapitao sam se. Ja tako nisam zamišljao kurs. Pa ja sutra idem na kampovanje sa drugarima, ko će još da razmišlja o tamo nekoj Canvi i kursu za digitalni marketing. Pogađate, prve večeri na kampovanju dok smo sedeli oko vatre i dok je društvo bezbrižno ćaskalo, ja sam se malo povukao u stranu, otvorio Canvu na telefonu i počeo stidljivo da radim svoj prvi domaći zadatak.
Ostalo je istorija
Prvo što sam uradio nakon povratka sa kampovanja je bilo da upalim laptop kako bih nastavio da vežbam u Canvi, znajući da sam krenuo od nule, ali da samo radom i vežbom mogu da postignem nešto. Svaki novi čas je donosio nova saznanja i nove domaće zadatke koje sam sad jedva čekao, želeći da ih bude što više kako bih mogao da što pre provežbam stečeno znanje koje nam je Anđelija nesebično delila kao na tacni. To je posebno bilo uočljivo kad je krenuo WordPress, za koji do tada da budem iskren jesam čuo, ali nisam imao pojma ni šta je a još manje čemu služi. Jedva bih dočekao da moji legnu da spavaju, pa da ja stavim slušalice, pustim neki lagani bluz i polako krenem za pravljenjem website-a. Eeej, ja koji sam se letos bezbrižno brčkao u plićaku na obali Grčke, nadajući se da će ženina ideja o mom pohađanju kursa za digitalni marketing na jesen biti samo još jedna u moru njenih ideja koje nikad nisu ugledale svetlost dana, odjednom pravim svoj website? Sa ove vremenske distance, nakon tri meseca provedenih uz laptop i nakon što je ostao samo jedan čas da se završi kurs, polako ponovo počinjem da osećam blagu nervozu. No, ovaj put je nervoza pozitivna, jer jedva čekam da počnem samostalno da se probijam kroz svet digitalnog marketinga. Znam da je svaki početak težak i znam da neće biti lako, ali isto tako znam da sam spreman za sve izazove.
Kroz ova tri meseca, tokom trajanja kursa smo dobili obuku koja će nam omogućiti da savladamo većinu prepreka koje su pred nama. I znam da za one bar za mene nerešive prepreke u početku, mogu da se obratim Anđeliji i njenom timu za pomoć.
I za sam kraj
Iako će na kraju mnogi čitajući ovaj blog, pomisliti da je moja žena u najmanju ruku neki diktator koji „kud ona okom, tud ja moram skokom“, istina je potpuno drugačija. To je osoba kojoj dugujem najviše zahvalnosti, što me sve ove godine (a ima ih podosta) trpi
onakvog kakav sam i što mi je bezrezervna podrška u svemu, pa i za sve vreme trajanja kursa. I kad mi je virus „pojeo“ prvu verziju sajta AmateriFPL, ona je samo saslušala moj izliv besa i tiho rekla:
-„Možeš ti da napraviš još bolji sajt nego što je ovaj bio. Sad imaš iskustva i kroz kurs i kroz rad na prvom sajtu. Ja verujem u tebe..“
I kao što rekoh na samom početku ove priče, moja žena je uvek u pravu..
Zoran Ležajić, polaznik Eduka Plus akademije
Moja Muzika