Kao dete 90-ih, naravno da sam obožavala čitav album grupe Guns and Roses “Use Your Illusion I”, koji je objavljen davne 1991. godine. A kad tamo na albumu i “November rain” čuvena balada koja traje skoro 9 minuta. Poznata po svom emotivnom tekstu, moćnom gitarskom solo delu (koji svira Slash) i epskom orkestarskom aranžmanu, sjajnom spotu, gde naizgled zaključujemo da je glavna tema: osećaj tuge i patnje koji dolazi s romantičnom vezom, ali i prihvatanje činjenice da, iako ljubav prolazi kroz teške trenutke (simbolizovane „novembarskom kišom“), mora se nastaviti dalje.
Tako sam naišla i na wesbite – https://90s.myretrotvs.com, gde šaltajući muzičke kanale nailazim i na čuvenu pesmu sa autentičnim foršpilom. Svako biće na planeti voli da se seti detinjstva gde je prisutan taj osećaj slobode i zaštićenosti, kada je vreme prolazilo sporije, a svaki trenutak bio je poseban i ispunjen životom i emocijom, poput balona koji lebdi na vetru bez opterećenja. Na kraju, ljudi vole da se sećaju detinjstva jer ono podseća na jednostavnija vremena, kada su naši snovi i osećanja bili čistiji, a svet oko nas pun beskonačnih mogućnosti. To je naš mentalni beg u trenutke kada nam je potrebno da obnovimo snagu i podsetimo se ko smo u svojoj najosnovnijoj formi – deca koja maštaju i vole svet oko sebe bez straha od sutrašnjice.
Svedok sam vremena gde ljudi mnogo traže, a ponekad su premalo spremni da daju. Kao što volim da učim svoje polaznike na edukaciji kada kažem: “Premalo smo spremni da se usudimo, a previše smo naučeni da se plašimo”. Radnik koji provede deceniju ili decenije na istoj radnoj poziciji često započinje svoj radni put s entuzijazmom i nadom. Kao što mlad par u pesmi „November Rain“ s ljubavlju stupa u zajednički život, radnik na početku svoje karijere oseća uzbuđenje zbog budućnosti. Svaki novi zadatak je prilika za napredak, a svaki izazov, koliko god težak, predstavlja šansu za dokazivanje. Međutim, kao što „ništa ne traje zauvek„, kako kaže Axl Rose, tako ni entuzijazam ne može večno opstati u surovim radnim uslovima. Zato nam je potrebna disciplina!
Kroz godine, radno okruženje se menja, ali ne uvek na bolje. Kao što hladna novembarska kiša donosi neizbežnu tugu, tako i uslovi na poslu mogu postati hladni i (pomalo) neprijateljski.
Nakon pet, deset ili dvadeset godina u istoj firmi, radnik može primetiti da timski duh bledi, a nekadašnje uzbudljive prilike postaju daleka sećanja. Kolege, s kojima si nekada delio ideje i ambicije, sada odlaze, a na njihova radna mesta dolaze novi ljudi, često bez dublje povezanosti s organizacijom. To te plaši? Ne voliš tako nagle rezove, zar ne?
Radno okruženje, koje je nekada bilo kao topao dom, postaje hladan i nepodnošljiv prostor u kojem vlada pesimizam i nesigurnost. Promene u firmi donose osećaj da je svaki novi zadatak poput pokušaja da se „zadrži sveća na vetru“. Perspektiva napredovanja bledi, a osećaj stagnacije se širi. U toj hladnoj „novembarskoj“ atmosferi, radnik shvata da je njegov doprinos firmi sve manje važan, a njegova budućnost u njoj sve neizvesnija.
Bol zbog izgubljenih godina, slična onoj koju Axl Rose opisuje u pesmi, rađa osećaj praznine. Kao što ljubav ne može opstati samo na starim uspomenama, tako ni dugogodišnji rad ne može imati smisla ako više nema radne klime koja podstiče rast i razvoj. Radnik se suočava s pitanjem: „Da li je vreme da odem, ili da i dalje pokušavam da zadržim plamen, iako sve oko mene polako propada?„
U „novembarskoj kiši“ poslovnog sveta, radnik se suočava sa surovom stvarnošću – ponekad je promena neizbežna, a samo prihvatanje te činjenice može doneti unutrašnji mir.
Zato čovek ne može samo sedeti i gledati kako kiša pada, tugujući i nadajući se boljem, a da pritom ne uloži inicijativu i ne preuzme odgovornost za sopstvenu “karijernu sudbinu”. Kiša i mrak su prolazni, ali pasivnost, strah od promene i zona komfora su ti koji predstavljaju pravi problem. Najveća greška je čekati – čekati bolji posao, veću platu, više slobodnog vremena. U tom čekanju, život prolazi.
Najdragoceniji resurs koji imamo nije novac, već vreme, i svaka propuštena prilika je korak dalje od onoga što smo mogli postići. Umesto da se prepustimo stagnaciji, moramo preuzeti inicijativu, jer samo tako možemo da rastemo i opstanemo. Sada, više nego ikad, važno je da gradimo svoj zaklon pre nego što nas zadesi oluja. Korak po korak, kroz edukaciju, kao što je AI Digitalni marketing s Angie Digital, možemo se pripremiti za sve izazove koje karijerni život donosi.
Život nije čekanje – život je delovanje. Uspeh, porazi, padovi i ustajanja čine naše iskustvo, a ne beskrajno čekanje da se nešto samo od sebe promeni. Preuzmi inicijativu, preveniraj neizbežno i osnažiš sebe, jer život nema reprizu. Na kraju dana, niko te neće ceniti više nego što ti ceniš sebe.
Kao što novembarska kiša ne traje zauvek, ni težak period na poslu neće trajati doveka, ali samo ako preuzmemo inicijativu i ne čekamo da se stvari same promene. Najveća greška je ostati u mestu – akcija i hrabrost da gradimo novi put donose svetlost i prilike čak i u najtmurnijim danima.
Više delovanja, manje pričanja i uživaj u pesmi “November rain”.