.png){kind=small}
.png){kind=small}
.png){kind=small}
Zamisli svoj život kao par cipela.
One su samo tvoje. Pravljene po meri tvog koraka, tvoje kože, tvojih puteva.
A sada se zapitaj – da li ti zaista hodaš u njima?
Ili nosiš nečije tuđe cipele, jer ti ih je društvo, porodica, posao ili očekivanja drugih uguralo na noge?
Ako ti kažem da prema raznim istraživanjima, samo 10–15% ljudi u svetu zaista živi život po svojim pravilima, onako kako žele – verovatno ti neće biti teško da poveruješ.
Ostalih 85–90%?
Oni žive po tuđim merama, tuđim očekivanjima, tuđim planovima.
I zato nisu srećni. I zato stalno nešto fali.
Zašto nismo srećni – 8 istina koje bole
1. Navika kukanja
Kukanje je kao ljuljaška – daje ti osećaj da se krećeš, ali zapravo ostaješ na istom mestu.
Ljudi kukaju jer je lakše. Kukanje ne zahteva hrabrost, plan ni akciju.
Donosi kratkotrajan osećaj olakšanja i pažnju okoline. Ali – ništa ne menja.
A promena se dešava samo kada kreneš da hodaš, ne kada sediš i pričaš.
2. Strah od promene
Promena znači izlazak iz zone komfora.
A zona komfora je varljiva – često je sve osim komforna, ali je poznata.
Mozak bira poznato jer nepoznato doživljava kao opasnost.
Zato ljudi ostaju u lošim vezama, poslovima koji ih iscrpljuju i gradovima koji im ne prijaju.
Plaše se da zakorače, jer ne znaju gde će ih put odvesti.
Ali znaj – niko nikada nije došao na novo mesto hodajući istim putem.
3. Nedostatak discipline i istrajnosti
Većina ljudi zna šta bi trebalo da uradi.
Ali znati i raditi – dve su potpuno različite stvari.
Disciplina je mišić – gradi se.
Bez nje, sve pada na “počeću sutra”.
A sutra se pretvori u sledeću godinu… pa u sledeću deceniju. Život prođe, a nesreća je večna.
4. Komfor bola
Zvuči ludo, ali ljudi se naviknu i na sopstvenu patnju.
Ona postane deo identiteta.
I dokle god je bol “podnošljiv”, neće ga menjati.
Tek kad bol postane nepodnošljiv – tada će nešto pokušati.
A to je šteta, jer čekajući da bol postane nesnosan, potrošiš godine života i mnogo prilika koje ne možeš da vratiš.
5. Krivica je uvek spolja
Lakše je reći “problem je u njima” nego “moram da menjam sebe”.
Ako je problem spolja – ti si nemoćan, pa imaš opravdanje da ne radiš ništa.
Ali prava promena počinje tek kada kažeš: “Možda ne mogu da promenim sve, ali mogu da promenim sebe i svoj sledeći korak.”
6. Čekanje “pravog trenutka”
Neki čekaju da deca odrastu.
Neki da skupe više novca.
Neki da završe ovu ili onu obavezu.
Ali, pravo vreme nikada neće doći.
To je samo elegantan način da se izbegne akcija.
Tvoj život ne počinje “kad sve bude idealno” – on počinje kad odlučiš da kreneš sa onim što imaš, gde jesi, sada.
7. Nedostatak smisla
Psiholog Viktor Frankl je rekao:
“Najveća ljudska muka nije bol, nego nedostatak smisla.”
Mnogi nisu srećni jer ne znaju zašto ustaju ujutru.
Rade, plaćaju račune, preživljavaju, rađaju decu koju ne žele, sklapaju brak jer je nečije vreme… ali ne žive.
Bez svrhe, dani se samo ređaju.
A ti nisi stvoren da ih odbrojavaš – stvoren si da ih živiš. Živeti život je jedino, biti fizički živ je drugo. Ne znači da živiš SVOJ život ako ti srce kuca i dišeš, ako imaš puls.
8. Ne veruju u sopstvenu moć
Ako ti ceo život govore da “ne talasaš”, da “igraš na sigurno”, da “paziš šta radiš” – naučiš da veruješ da nisi sposoban.
I onda, kad se pojavi prilika – povučeš se.
Jer misliš da to nije za tebe.
A istina je – nema ničega što ne možeš da naučiš ako uložiš trud i vreme.
Istina koju ne želimo da čujemo
Ako ne menjaš sebe – ne menjaš ni svoj život.
Ako ne promeniš način razmišljanja – čak i ako ti neko “sredi situaciju”, ti ćeš se vratiti na staro.
Ako ne preuzmeš odgovornost – tvoj život će uvek zavisiti od drugih.
Nemoj čekati da bol postane nepodnošljiv
Ne čekaj da izgubiš još jednu godinu u nečijim tuđim cipelama.
Jer vreme se ne vraća.
Ako osećaš da ti život ne pripada, ako znaš da možeš više, ako znaš da te negde tamo čeka verzija tebe koja je srećnija, slobodnija i uspešnija – počni sada.
U tvojim cipelama. Na tvom putu. Sa tvojim tempom.
Srećno,
Tvoja Angie Digital
👍